Bez priznavanja masakra u ju¾nim krajevima Srbija ne mo¾e biti èlan EU Nyomtatás E-mail
Írta: admin   
2009. janur 07.

Bez priznavanja masakra u južnim krajevima Srbija ne može biti član EU

PISMO PODRŠKE CIVILNIH ORGANIZACIJA

Bečej Žolt (EPP-ED, Fidesz), poslanik Evropskog parlamenta, u saopštenju za štampu u Strasburu, 16. decembra 2008. godine, predložio je da jedan od preduslova budućeg pristupa Srbije Evropskoj Uniji bude da Beograd zvanično prizna genocid, koji je izvršen od strane Titovih partizana 1944–45. godine u južnim krajevima (u Vojvodini – prim. prev.), u kojem je, prema procenama, život izgubilo oko 40.000 Mađara, kao i 260.000 Nemaca i Jevreja, tobože zbog „kolektivne krivice“. Bez brisanja ovog žigosanja, koje je održano sve do današnjeg dana, i obeštećenja, Srbija ne ispunjava u Evropi priznatu praksu pomirenja među narodima, pa sledstveno tome, ni kriterijume prijema u Evropsku Uniju – podsetio je Bečej Žolt briselsku komisiju, koja vodi pregovore sa Beogradom, na njenu istorijsku odgovornost.

Skupština AP Vojvodine usvojila je 28. februara 2003. godine rezoluciju o nepriznavanju kolektivne krivice, i založila se „za punu rehabilitaciju svih progranih, nevino optuženih  i nevino stradalih tokom i neposredno  nakon Drugog svetskog rata“. Nacionalni savet vojvođanskih Mađara, u izjavi od 29. decembra 2004. godine, podsetio je na 60. godišnjicu odmazde prema Mađarima za vremena vojne uprave 1944–45. godine. Srpski parlament, međutim, sve do današnjeg dana nije doneo odluku o brisanju principa kolektivne odgovornosti. Takođe nije došlo do faktičkog utvrđenja mađarskih žrtava u periodu 1941–1948. godine. Rad Anketnog odbora za utvrđivanje istine o ovim događajima do današnjeg dana nije okončan. Rad ovog odbora sprečava i to da pojedini arhivi još uvek nisu otvoreni, a postoje čak i arhivi, koji odbijaju, ili onemogućavaju saradnju.

Organi vlasti do sada nisu omogućavali rodbini žrtava u Čurugu da na dostojanstven način odaju poštu svojim umrlima i da podignu odgovarajući spomenik u ovom mestu – sličan krstu, koji je podignut u pomen Švabama, koji su preminuli između 1945. i 1947. godine u sabirnom i radnom logoru u nekadašnjoj Svilari u Sremskoj Mitrovici. Do sada, takođe, nisu dozvolili da se na Futoškom groblju podigne spomen-kapela poginulim vojnicima, koju je projektovao arhitekta Imre Makovec. Projekat spomenika je završen već skoro dve decenije.

Potpisnici ovog pisma, odnosno predsednici civilnih organizacija, podržavaju predlog Bečej Žolta, poslanika EP, tim više, jer ni sadašnja srpska vlast, koje sebe naziva demokratskim, nije učinila suštinske korake za priznavanje istorijskih grešaka svojih prethodnika i u pogledu obeštećenja. Srbija je pravni sledbenik bivše Jugoslovenske države i na njenoj sadašnjoj teritoriji su se dogodile, uz ovlašćenje državnih vlasti, sve do danas nedovoljno razjašnjeni napadi protiv naroda, o čijim posledicama nije obavešteno ne samo javno mnjenje Srbije, mađarsko i nemačko javno mnjenje, već ni evropsko.

Prećutanje ratnih zločina, neimenovanje njihovih izvršilaca, odnosno izostanak njihovog pozivanja na odgovornost, dovodi u opasnost ne samo višenacionalni karakter Vojvodine, već je u suprotnosti i sa međunarodnim obavezama Srbije i njenim interesima za priključenje Evropskoj Uniji. Izvinjenje bi doprinelo mađarsko–srpskom/srpsko–mađarskom pomirenju.

Pozivamo političke partije vojvođanskih Mađara, mađarske poslanike republičke i pokrajinske skupštine da pruže javnu podršku predlogu da 23. januar i zvanično postane spomendan genocida nad vojvođanskim Mađarima i da se pridruže predlogu Bečej Žolta.

U Novom Sadu, 29. decembra 2008.

Dr Jene Gubaš, predsednik Društvene organizacije „Arač“, Subotica

Mr Antal Bozoki, predsednik „Argus”-a, Civilnog udruženja Mađara u Vojvodini za prava manjina, Novi Sad

Centar za ljudska prava, Čaba Androcki i Rudolf Kiš, Srbobran
Laslo Hegediš, predsednik Civilne organizacije „Svetlost“, Kanjiža

Mikloš Klenanc, predsednik Društva „Omladina budućnosti – Mađarsko omladinsko društvo“, Novi Sad

Ferenc Pap, predsednik Društva za zaštitu spomenika kulture i negovanje nacionalne baštine „Nađ Šandor”, Novi Sad

Ištvan Kečkeš, predsednik Udruženja za pomoć učenicima, Zrenjanin

Marton Matuška, predsednik Novosadskog udruženja za pomoć učenicima, Novi Sad

Marija Matuška, predsednik Novosadskog mađarskog čitalačkog kluba, Novi Sad

Andor Dulka, predsenik Omladinskog kluba „Jermenovci“, Jermenovci

Margita Nađ, predsednik Udruženja prosvetnih radnika Mađara u Vojvodini, Novi Sad

 
< Előző   Következő >

Számláló

Látogatók: 5128563

Online