POVODOM INDICIJA O JAÈANJU MEÐUNACIONALNIH TENZIJA U BAÈKOJ UZ OBNAVLJANJE RASPRAVE O PRERADI PRO©LO Nyomtatás E-mail
Írta: admin   
2008. november 08.

POVODOM INDICIJA O JAČANJU MEĐUNACIONALNIH TENZIJA U BAČKOJ UZ OBNAVLJANJE RASPRAVE O PRERADI PROŠLOSTI

    Rezime: zabrinjavaju sve jasnije indicije o porastu tenzija u međunacionalnim odnosima u Bačkoj. Rizik dodatno povećava istrajavanje neravnopravnosti pripadnika nacionalnih manjina na planu zapošljavanja u javnim službama, posebno u policiji, i njihove neravnopravnosti na planu delotvornog učešća u javnom životu. Problem je takođe usložnjen otvaranjem pitanja vendetta-e nad Mađarima, koje je i nužno i neophodno, ali koje u ovom času ne pomaže smirivanju duhova. S druge strane, ohrabruje očita spremnost države da ovaj problem trajno reši. O tome govore a) priprema Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina; b) obnavljanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i izbor četvoro zamenika Zaštitnika građana; c) sve ažurnije podnošenje krivičnih prijava i podizanje optužnica za krivično delo izazivanja i raspirivanja rasne, verske i nacionalne mržnje.
Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) izražava ozbiljnu zabrinutost zbog sve češćih informacija o međunacionalnim incidentima na području Bačke. Pri tom CRCD sa pažnjom i uvažavanjem prati značajne napore koje državne vlasti i pokrajinski i opštinski organi ulažu na planu daljeg legislativnog, institucionalnog i akcionog jačanja zaštite prava nacionalnih manjina.

   Priprema Zakona o nacionalnim savetima, efikasno reagovanje policije u slučajevima neonacističkih provokacija i povećan broj krivičnih prijava i podignutih optužnica za izazivanje i raspirivanje nacionalne, verske i rasne mržnje, predstavljaju znake pozitivnog trenda. Isto važi i za kadrovsko jačanje i početak delovanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava, kao i za izbor četvoro zamenika Zaštitnika građana. 

   S druge strane, ne samo što istrajavaju problemi poput nerešenog pitanja političkog reprezentovanja nacionalnih manjina (čije političke stranke za isticanje izborne liste moraju da skupe isti broj glasova kao i najveće stranke u državi) i njihove srazmerne podzastupljenosti u organima uprave, nego se pojavljuje sve više indicija o međunacionalnim incidentima. Ovi incidenti se kreću od oštećenja tradicionalnih naziva naseljenih mesta (Centar za ljudska prava iz Srbobrana, http://www.humanrightscenter.net),  do fizičkih obračuna u Subotici sa Mađarima zato što oni na ulici upotrebljavaju svoj maternji jezik.

   U ovom kontekstu je predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor ocenio da etnički konflikti koji su se u poslednje vreme dogodili u Vojvodini, a naročito u Subotici, daju razloga za zabrinutost. Prema njegovim rečima, ne samo što je došlo do incidenata, već je u Subotici veoma onespokojavaća i napeta atmosfera koja je uočljiva u kasnim večernjim satima. Slično piše i portal na mađarskom jeziku Vajdasag MA, a prema jučerašnjem saopštenju srbobranskog Centra za ljudska prava “položaj ovdašnjih Mađara je sve gori, a ni vojvođanski mađarski političari ne mogu da nas uvere u suprotno, bez obzira na to koliko puta govore o značajnom poboljšanju međunacionalnih odnosa”. Stoga je Centar za ljudska prava zatražio uspostavljanje lokalne multietničke policije. Ova organizacija je još u otvorenom pismu gradonačelniku Srbobrana 30. novembra 2007. upozorila da u ovoj opštini u pošti nema nikoga ko govori mađarski jezik, a da je od 45 policajaca u opštini Srbobran svega dvoje koji govore mađarski. Centar za ljudska prava je tom prilikom upozorio da je 2007. godine u Malom Iđošu na konkursu, za stupanje u redove policije od deset zainteresovanih bilo 5 Mađara, te da su sva petoricu odbijena na konkursu, iako je 55,92 % stanovništva u opštini Mali Iđoš mađarske nacionalnosti.

   Ovo pitanje dodatno se usložanjava različitim tumačenjima istorije Drugog svetskog rata, gde se uz Novosadsku i Šajkašku Raciju sve češće pominje vendetta nad Mađarima koju su nove jugoslovenske vlasti učinile 1944. godine. Na skupu u Temerinu gde je u to vreme bilo ubijeno 250 etničkih Mađara, prvi put je govor održao predsednik opštine. Na skupu u Čurugu govorio je predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine g. Šandor Egereši, a na skupu u Novom Sadu potpredsednik Skupštine Vojvodine g. Branimir Mitrović. Poslanik Mađarske koalicije u Skupštini Srbije g. Balint Pastor pominjao je rehabilitovanje više desetina hiljada pogubljenih ljudi, ulazeći tako u rizičnu aritmetiku žrtava (u naučnim radovima se pominje broj između 4 hiljade i 40 hiljada ubijenih Mađara, a samo je kardinal Mindesenti zbog propagandnih razloga pominjao 60 hiljada). 

   Uopšte uzev, ono što zabrinjava su sve jasnije indicije o porastu tenzija u međunacionalnim odnosima u Bačkoj, posebno uz istrajavanje neravnopravnosti pripadnika nacionalnih manjina na planu zapošljavanja u javnim službama i delotvornog učešća u javnom životu. Problem je dodatno usložnjen otvaranjem pitanja vendetta-e, koje je i nužno i neophodno, ali koje u ovom času ne pomaže smirivanju duhova. S druge strane, očito je da je država Srbija voljna da na međunacionalne incidente reaguje na način koji joj nameću i njeni zakoni i međunarodne obaveze koje je prihvatila. Bilo bi veoma dobro kada bi se konačno doneo Zakon o nacionalnim savetima, koji bi ovim telima, ključnim za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, vratio legitimitet. Takođe se dosadašnji pomaci na planu stvaranja rešenja za srazmerno zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina u javnim službama, a posebno u policiji, ne mogu ni izbliza smatrati dovoljnim. Ohrabruje što postoji pozitivan presedan: kada je avgusta 2007. g. Pastor Ištvan, predsednik najuticajnije partije vojvođanskih Mađara, upozorio na ponovnu pojavu etničkih incidenata, državni organi su reagovali brzo i uspešno. Veoma je važno da reakcija vlasti na izveštaje o međunacionalnim tenzijama u Bačkoj u pogledu efikasnosti ne bude ispod prošlogodišnjeg nivoa.

 http://cdcs.org.rs

 
< Előző   Következő >

Számláló

Látogatók: 5524623

Online