Lukava mahinacija policije i pravosuða Nyomtatás E-mail
Írta: admin   
2006. november 08.

Lukava mahinacija policije i pravosuđa 

( preporučeno ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, Draganu Jočiću, i ministru pravosuđa Republike Srbije, Zoranu Stojkoviću! ) 

  Hteli bi informisati javnost a ujedno i dotične državne organe, da smo napokon uspeli dobiti procenjiv odgovor u vezi incidenta koji se dogodio jeseni 2003-e godine, i u kojem smo nekoliko nas učestvovali. Detaljni opis slučaja je već tada objavio dnevni list „Magyar Szó” i nekoliko internetskih stranica*, baš zbog toga ne bi sada zalazili u detalje ovog slučaja, ali bi konkretno ukazali na nepravilnosti prilikom postupka i poziva na objašnjenje.

„Istraga” je počela sa prijavom napada u Novom Sadu (u policijskoj stanici na putu za Rumenku), kada smo imenovali jednog napadača (F. Ivan) u slučaju nadležnom policajcu. Policajac je zapisao naše podatke i o dešavanjima pripremio zapisnik, a zatim obećao, da će što pre raščistiti slučaj. Naglašavamo: policija nije tragala protiv nepoznatih napadača, ali nam pola godine ipak nisu dali nikakve korisne informacije, uvek su naglašavali da su u tragu počiniocima (smešno ponašanje, jer smo imenovali i lokalizovali jednog napadača!), a nakon pola godine su nam rekli, da je slučaj dospeo na sud. U tom smislu smo se nadali, da će u nekom određenom vremenu započeti sudska rasprava, na kojoj će se suditi napadačima ( nebitno je, da naše ozlede nisu procenjene kao teške, i da smo se mi prilično uspešno odbranili ako uzmemo u obzir da je napadača bilo dvostruko više – napad i onda ostaje napad, čak šta više po nama je to bio napad počinjen na etničkoj osnovi – posao policije je trebalo biti da sprovede istragu, oni to najverovatnije nisu ni uradili ). Pretpostavili smo naravno, da slučaj neće imati vidljive rezultate, i da neće biti brzih i efikasnih presuda, ali na to ipak nismo pomislili, da tekom više od dve godine neće biti nikakvih obaveštenja, čak kada smo posle toliko vremena pokušali da se raspitamo, načelnik policijske stanice nam savetuje da pustimo sve, da se odreknemo svega. Zaključke smo doneli, posle čega smo ne toliko davno – ne odajući, da se sa problemima kršenja ljudskih i manjinskih prava bavimo već u krugovima ustanove – kao privatna lica posetili novosadsku policijsku stanicu, a zatim opštinski i okružni sud. Prilikom prve posete policijskoj stanici su nas namrgođeno odbili, rekavši da kod njih nemamo šta da tražimo, da idemo na sud, ali to već nisu znali reći na koji sud, da li na opštinski, ili na okružni!? Mi smo naravno potražili sve moguće – u ovom slučaju navodno nadležne – službenike, ali čak nisu ni ušli u trag ovakvoj prijavi ( istina je, da su na sudovima sa nama postupali veoma služno, ponašanje im je bilo mnogo korektnije nego što smo iskusili u policiji ). Ko će ustanoviti da slučaj nije zagubljen na sudu, kao što tvrdi policija?! Pošto nismo ništa uspeli pronaći u sudovima, vratili smo se u policijsku stanicu, gde nas je primio načelnik policije (Marčeta) na jedan kratak razgovor. Suština razgovora je bila da smo mi upitali policiju, šta su oni odradili, dok je načelnik svo vreme bio na tome, da pokuša da nas odvrgne od daljih mogućih interesovanja. Načelnik je prvo pokušao da nas odvrgne time, da su u to vreme vladala haotična stanja u policiji, ko zna gde su nestala dokumenta, a po drugi put – kada je uvideo da smo prilično nepopustivi – je već time odvratio našu pažnju, da je kod njih sve u redu sa dokumentima, da se slučaj najverovatnije zagubio na sudu. A na kraju, kada je već verovatno primetio, da se dvoumimo u njegovim rečima, „iskreno” nam je savetovao, da pustimo slučaj, jer nikako nećemo ništa postići. U vezi ovog ponašanja naša konkretna zahtevanja namenjujemo nadležnima: ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, Draganu Jočiću, i ministru pravosuđa Republike Srbije, Zoranu Stojkoviću.

Poštovana gospodo ministri! Najodlučnije zahtevamo od Vas, da u najkraćem mogućem vremenskom roku poduzmete mere i otkrijete sve one nepravilnosti, koje su se dogodile u vezi ovog slučaja! Ukoliko Republika Srbija želi ostvariti okvire stvarne pravne državnosti, jako je važno, da manipulacije i zavaravanja ovih vrsta prestanu u ovoj državi, nadalje, da protiv napadača sudi pravosuđe, a da povređene ne pokušaju zastrašiti, uplašiti. Ako država i nadalje nastavi ovim putem, moraće da se obračuna sa njihovim posledicama.

Poštovana gospodo ministri! Očigledno ste svesni, da ovaj naš slučaj nije jedinstven slučaj, jako puno sličnih scenarija (da se prijavi incident, pa policija ne preduzima odlučne korake) su se dogodile na štetu „brojčanih manjina” koje žive u Vojvodini. Naše zahtevanje u ovom pogledu dobija pravi značaj, jer kod najvećeg dela slučajeva policija i pravosuđe nažalost slično postupa: tačnije, ne čini ništa u korist tome, da nađe, uhapsi, odnosno kazni počinioce.

Naš je cilj naravno da stvorimo uslove mirnog života, i nikako nam nije cilj destabilizacija države, ali očekujemo, da po principima tolerancije i ravnopravnosti, koji se tako mnogo puta naglašavaju, ima udela u jednakom postupanju svaki građanin Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

                                                                         Kiss Rudolf , Centar za Ljudska Prava 

* http://www.hhrf.org/osszefogas/atrocitasok  ( Link-Srpski: 18. 01 2006. Licno iskustvo urednika web stranice: „Atrociteti u Vojvodini  )

 
< Előző   Következő >

Számláló

Látogatók: 4679698

Online

Jelenleg 4 vendég online