Incident u Novom Sadu krajem novembra 2003.godine Nyomtatás E-mail
Írta: admin   
2006. janur 18.

Incident u Novom Sadu krajem novembra 2003.godine

/lično iskustvo urednika web stranice: „Atrociteti u Vojvodini/

Prilikom zabavne manifestacije mladih studenata „brucošijade” („Gólyabuli”) u Novom Sadu u objektu K.U.D. „Petőfi Sándor“ dogodio se incident u kome su napadnuta tri mladića mađarske nacionalnosti ( prvo jedan momak, a zatim dvojica ).

Incident se dogodio po završetku priredbe kada je grupa lokalnih huligana napao jednog studenta iz Temerina ( koji posle nije hteo prijaviti huligane, gledajući na svoju dalju bezbednost, to jest: plašio se od daljih posledica ). Tog mladića su huligani ( bilo ih je oko 8 ) potukli, a kad su završili, krenuli su prema mom drugaru, koji je stajao od mene 5-6 metara sa jednim mladićem.

Ja sam stajao sa drugaricom, ali pažnju sam obratio prema događajima, mada nisam mislio da će napasti drugara. Oni su se drugaru približili, obrativši se njemu na srpskom jeziku, i terali ga kući:

- Ajd’ beži kući, šta stojiš tu? Nemaš tu šta da tražiš!

Na to je drugar odgovorio da još nećemo ( normalno, jer su mene čekali da malo popričam sa drugaricom, a i još je otprilike 20 studenata stajao ispred objekta). U tom momentu ga je „glavni“ među huliganima udario u nos i ostali su krenuli za njim. Drugar se počeo braniti kako je uspeo, a i ja sam mu prišao u pomoć. Tuča ( sa našeg gledišta:odbrana ) je potrajala oko 5 minuta, mi smo nekako uspeli da se odbranimo, mada smo dobili više ozleda nego oni, što nije ni čudo, uzimajući u obzir da su oni bili osmorica-devetorica, a nas samo dvojica ( taj mladić iz Temerina nije bio u našem društvu, njemu su-kako smo kasnije saznali-izbili 3-4 zuba! ).

Tuča se završila kad su se ljudi za bezbednost približili i razdvojili nas ( ali su sve vreme bili napolju i gledali tuču, tek tada su intervenisali kad smo već dobili prilično mnogo udaraca ).

Policija je stigla kad su se huligani već udaljili od mesta događaja-najčudnije je bilo to, da nisu ni krenuli za njima. Policija je prvo nasrnula na nas, posebno na drugara pošto je njemu skroz bila krvava bela majica, a to od njegovog razbijenog nosa. Skoro da ga policija nije uhapsila i da mu nisu stavili lisice. Kad smo uspeli objasniti šta se zapravo dogodilo, i da su huligani nedavno skrenuli na ćošku, oni (policajci), umesto da krenu za njima, nas su terali kući. Na naše pitanje šta će intervenisati, rekli su da svratimo sutra pa da damo prijavu, ako želimo. Od značaja je još, da su drugaru ukrali kaput i mobilni telefon koji se nalazio u kaputu, koji je bio bacio na zemlju u toku odbrane.

Mi smo još to veče uspeli identifikovati jednog od huligana ( jedan student iz Temerina je znao njegovo ime i gde ide u školu ). Sledeći dan smo opet otišli u Novi Sad i pronašli smo momka koji je sinoć bio jedan od napadača. Cilj nam je bio da saznamo ceo ime, i koji razred ide, da ga možemo prijaviti policiji.

On je bio očigledno najmlađi među njima jer je išao u treći razred gimnazije, koja se nalazi blizu Matice Srpske. Kad nas je video odmah je pobegao u školu-prepoznali smo jedan drugog. Odmah posle toga smo ga prijavili policiji ( celo ime i razred smo saznali od jednog njegovog školskog „druga“ ). On se-kako smo saznali- zove Fendrik Ivan, i živi u Novom Sadu.

Prijavu smo ubrzo dali u policijskoj stanici ( na Rumenačkom putu, prema avijatičarskom naselju ), i oni su rekli da će intervenisati u što kraćem roku. Uzeli su naše podatke i rekli da idemo kući, oni će se javiti.

Mi smo kod kuće otišli kod lekara da nam vidi i registruje ozlede, što mogu reći da je na meni bilo oko 7-8 vidljivih ozleda ( glava, leđa, ruke, usta deformisana od ozleda nerava u ustima). I naravno psihički šok koji nas je zadesio. Mi smo telefonom zivkali policajca koji je sređivao taj incident, ali smo uvek dobili odgovor da su na tragu ( nismo razumeli dosad, kako su mogli biti „samo“ na tragu, kad smo im pružili konkretne podatke o počiniocima ).

Kad smo jednom-posle 4-5 meseca-pozvali policajca, on je rekao da je predao slučaj sudstvu, i da on nema ništa više sa tim.

Od tada-već više od 2 god.-nema nikakvih informacija o događaju i šta su postigli u istrazi unutrašnji organi.

18.01.2006. Rudolf Kiš (Kiss Rudolf)
urednik

/Napomena: Kao aktivisti Civilnog Pokreta, u bliskoj budućnosti ćemo potražiti nadležne organe i obavestiti javnost o postignutim rezultatima, vezanih za ovaj slučaj!/

 
< Előző   Következő >

Számláló

Látogatók: 5524633

Online