Done¹ena je presuda u predmetu tuèe u senæanskoj kasarni Nyomtatás E-mail
Írta: admin   
2005. november 29.
Hét Nap, 29. novembar 2005.

Donešena je presuda u predmetu tuče u senćanskoj kasarni

Jedan optuženi dobio godinu i deset meseci, a drugi pola godine

Senćanska kasarna je sada već prazna, a gradske vlasti razmišljaju o tome na šta bi mogli koristiti zgrade godinama uzurpirane od strane vojske. Još na početku leta, kada se dogodila i situacija o kojoj pišem u nastavku, u kasarni je aktivno tekao život, možda čak i previše. 18-og juna su dva srpska vojnička drugara toliko pretukla Maćaša Kovača (Kovács Mátyás) iz Bogojeva (Gombos), da su kasnije morali da mu uklone slezinu. U vremenu ovih dešavanja njima trojici je ostalo svega nekoliko dana do kraja služenja vojnog roka, odnosno ostalo im je samo redovno odsustvo i posle toga skidanje iz vojske. Dešavanje su inače povezali sa jednim događajem dana 13-og marta, kada su u Senti, ispred jednog kafića mađarski omladinci zapalili srpsku zastavu. Pojedinci su znali, da je Maćaš Kovač (Kovács Mátyás) uglavnom podržao događaj. Po tom predmetu su 22-og novembra doneli presudu, koju su ozvaničili 25-og novembra, i po kojoj je jedan optuženi dobio godinu i deset meseci, a drugi pola godine zatvorske kazne.

Maćaš Kovač (Kovács Mátyás) je u septembru ispričao novinaru lista „Magyar Szó”, da su ga prilikom prozivanja često ismejali zbog mađarskog imena, ponekad su ga i provocirali, ali ga to nije naročito zanimalo. Na dvojici momaka koji su ga napali, već prvog dana ulazeći u kasarnu bilo je očigledno da mrze mađare. Odnosi su se malo pogoršali, kada je popravio traktor okruga. Njegovi pretpostavljeni su to veoma cenili, od tada je košenje bio njegov posao, i on je dobio najviše nagradnog odsustva, što je smetalo kolegama.

18-og juna i on je imao izlazak u grad, ali se ranije vratio u kasarnu. Kasnije je čuo, da vojnici koji pristižu viču da svakog mađara treba ubiti, jer su zapalili jednu srpsku zastavu. On nije ni znao da se tako nešto dogodilo u gradu. Tuča je izbila u njegovoj sobi, dvojica su ga udarali, a pri tom ponovno naglašavali, obavešteni su da je on zapalio tu zastavu. Zatim je ušao dežurni, a napadači istrčali.

Hitna pomoć je ozleđenog vojnika odvezla prvo u senćansku, a zatim u novosadsku vojnu bolnicu, i posle pregleda konstatovali da je sve u redu. Sledećeg dana mu je u kasarni pozlilo, ponovo su ga odvezli u Novi Sad, u vojnu bolnicu, gde su ovoga puta postavili dijagnozu, po kojoj će morati da mu uklone slezinu. Maćaš Kovač (Kovács Mátyás) je pre stupanja u vojsku radio u jednoj zadruzi kao monter, ali se tamo ne može vratiti, jer dve godine ne sme dizati ništa teško. Porodica, otac i sin su naglasili, hteli su događaj da drže u tajnosti, planirali su da pričaju o tome eventualno posle donošenja presude.

Opštinsko tužilaštvo Sente je 24-og juna 2005. godine pokrenulo krivični postupak protiv dva vojnika, Pavleta Milovanovića i Vladimira Pupovca, po osnovanoj sumnji da su 18-og juna uveče u senćanskoj kasarni prouzrokovali tešku telesnu povredu jednom drugom vojniku, Maćašu Kovaču (Kovács Mátyás). Dvojica optuženih su saslušani od strane sudije za prekršaje, i momentalno su ih pritvorili u subotičkom okružnom zatvoru. Pošto su i svedoci saslušani, opštinsko tužilaštvo Sente je 18-og jula protiv te dve osobe podiglo optužnicu. Prva glavna rasprava je održana 31-og avgusta, kada su ukinuli pritvor optuženima, koji su se u nastavku mogli oslobođeno braniti. Zadnja glavna rasprava, sedma po redu je održana 22-og novembra. Po mišljenju spoljnih posmatrača postupak je trajao isuviše dugo, ali na sudu su ovo opravdali time, da su se svedoci koji su u trenutku događaja još služili vojni rok u gradu na obali Tise, od tada već skinuli iz vojske i rasuli se po celoj Srbiji.

Po zakonima između dve rasprave može biti 90 dana pauze, ali su u Senti svake druge nedelje istakli jednu. Izostavljanja su bila potrebna zbog osiguranja sledećeg svedoka.

Po donešenoj presudi 25-og novembra optuženog Pavleta Milovanovića su proglasili krivim zbog nanošenja teške telesne povrede, i osudili ga na godinu i deset meseci zatvora (po zakonu je minimalna jedna godina, maksimalna deset godina). Vladimir Pupovac je takođe kriv, jer je učestvovao u tuči, zbog toga je dobio šest meseci zatvorske kazne (najmanja određena kazna je tri meseca, a najveća tri godine). Moraju naravno da snose i sudske troškove. Presuda nije pravosnažna, obe strane imaju prava na mogućnost žalbe, 15 dana od dana uručenja dokumenta. Ozleđeni Maćaš Kovač (Kovács Mátyás) može pokrenuti parnicu naknade štete. Na sudu smo saznali i to da olakšavajuće okolnosti nisu našli ni kod jednog optuženog. Pavle Milovanović je inače već kažnjavan, ranije je uslovno osuđivan u prestupu drugog karaktera.

Maćaš Kovač (Kovács Mátyás) je samo ukratko izjavio, da je obavešten o presudi. Mada izrečenu kaznu smatra maloj, ipak neće podneti žalbu, ali će parnicu naknade štete svakako pokrenuti.

Atila Juhas (Juhász Attila), gradonačelnik Sente je radosno potvrdio da je donešena presuda, iako je na nju trebalo čekati tako puno vremena. S druge strane se ne raduje da je presuda toliko blaga, jer ovako nema ustuknuće dejstvo. Dodao je i to da će svako ovaj slučaj uporediti sa temerinskom tučom, naspram koje su stvarno puno manje kazne dobili optuženi senćanske kasarne. Obećao je da će stupiti u kontakt sa dečkom iz Bogojeva, koji bi --po njegovom mišljenju-- trebao koristiti pravo na mogućnost žalbe.

Livija Tot

(TÓTH Lívia)

 
< Előző   Következő >

Számláló

Látogatók: 5524381

Online