Misli krajem godine o toleranciji, jednakosti Nyomtatás E-mail
Írta: admin   
2005. december 23.

Vajdaság Ma, 23. decembar 2005.

Misli krajem godine o toleranciji, jednakosti

Makar sada za vreme praznika bi bilo poželjno da zaboravimo na to da pripadamo (sekundarnoj) „manjinskoj” naciji, i ne bi trebali misliti na teške svakodnevice, koje više puta nisu oslobođene različenja. Međutim i problemi čine delove naših svakodnevica, pa tako ako pobegnemo od njih, ne znači da će se rešiti same od sebe.

Time što govorimo o takvim pitanjima, koji su za mnoge od nas još uvek tabu teme (bilo iz straha ili udobnosti), ne potpirujemo napetost, nego pokušavamo naći rešenje da živimo svi mirno i zajedno. Ovu misao bi trebalo na neki način „posaditi” i u srpskom društvu, da ne bude dominantna dosad korištena strategija. U ovom slučaju treba prvenstveno misliti na to, da u proteklim godinama ne samo da nije postignut napredak po pitanju ostvarivanja manjinskih prava, nego je situacija postala još gora. Izuzev recimo ostvarivanja dvojezičnosti na meštanskim tablama, gde dvojezičnost manje – više dolazi do izražaja, naravno i tu ima izuzetaka, kao npr. u slučaju Srbobrana i Novog Bečeja.

Međutim od strane srpske vlade bi bilo potrebno puno više bitnih promena, što su nažalost, kako se da videti, za sada nesposobni učiniti. Reč je o tome da organi prava i unutrašnjih poslova ni dalje ne stoje na čelu dešavanja, počinioce atrociteta nad mađarima ni dalje ne pronalaze, a ako ih kojim slučajem ipak uhvate, dobijaju ili nikakvu, ili samo veoma blagu kaznu.

Istina je i to, da su osuđeni počinioci atrociteta u senćanskoj kasarni (samo da se podsetimo: momak je pretrpeo teške ozlede, morali su da mu izvade slezinu), ali ipak ne dovoljno ako merimo sa težinom slučaja, a osobito ne onda, ako uporedimo sa kaznom petorice momaka iz Temerina, koji su zajedno dobili 61 godinu zatvorske kazne. Nadalje tu je i slučaj masovne tuče u Novom Kneževcu, gde su napadači dobili uslovni gubitak slobode, koji su takođe prouzrokovali teške ozlede mađarskoj omladini. U radu policije i pravnih organa je i nadalje važeća dvojna mera. Kod više slučajeva ne znamo gde postupak traje, da li je uopšte pokrenut protiv počinioca (samo nekoliko slučajeva: obračunavanje gvozdenim šipkama u diskoteci u Staroj Moravici, ubistvo u Kanjiži – čuli smo da je slučaj predat organima pravde, ali po nezvaničnim informacijama počinioc je na slobodi, čak šta više, odselio se iz dosadašnjeg boravišta!).

Ne znamo o tome, da su ijednog policajca kaznili/otpustili, zbog neodgovarajućih mera koje je preduzeo prilikom atrociteta nad mađarima (konkretno znamo o više takvih slučajeva, gde počinioci tuku mađarsku omladinu, a policajci to gledaju, a zatim ako preduzmu neke mere, onda to rade na takav način da napadače puste sa lica mesta, tako da im ne fali ni dlaka sa glave, dok ozleđene maltretiraju!).

Ne znamo o tome da su, u vezi slučaja uvrede prava protiv osuđenih Temerinskih momaka, otpustili čuvare zatvora (osuđene su nemilosrdno ozleđivali, to je čak i njihov pretpostavljeni potvrdio članovima porodica!).

U Srbobranu je gradonačelnik, koji se rugao mađarskoj naciji, i dalje u funkciji.

Petnaestog oktobra smo baš zbog toga izašli na ulicu, da skrenemo pažnju na ove probleme, da dignemo glas protiv kršenja prava, koje državni organi, i tada, a i sada pokušavaju obeznačajiti. Naravno priča se i to da policija sve delotvornije vrši svoj posao, i da se trude učiniti sve u interesu toga, da brojčane manjine uživaju najpotpunija moguća prava.

Mi smatramo, da je to samo prividna delatnost, i prazna obećanja. Samo da prikažemo o čemu se radi, napomenujemo obećanje predsednika vlade Vojislava Koštunice iz 2004-e godine, po čemu se očekuju brze promene unutar policije, tojest, da će formirati multietničku policiju na „vrućim terenima”: - „Predsednik Vlade predložio je da se u veoma kratkom roku formira posebna policijska jedinica koja bi bila multietničkog karaktera, po sličnom modelu koji se već primenjuje na jugu Srbije, a koja bi delovala u višenacionalnim sredinama u Vojvodini.”(15.06.2004.Dnevnik).

Toliko o obećanjima i voljnosti tome, da ova država jemči sigurnost i pravojednačnost za svoje građane ne srpske nacionalnosti.

Vrlo je žalosno da Srbija, koja se nalazi u susedstvu Evropske Unije, sprečava praktično ostvarenje najosnovnijih ljudskih i manjinskih prava vojvođanskih mađara. Takođe nas rastužuje arogantno nastupanje srpskog (podrazumevamo i vojvođanskog) političkog elita, naspram truda mađarske zajednice oko pitanja autonomije, kao i to, da osporavaju naše stare borce za domovinu („honvede”), i rad jedne omladinske organizacije vojvođanskih mađara u njihovim kulturnim aktivnostima, odnosno mirnom prisećanju vide opasnost na većinsku naciju.

Sve to rade svesni toga, da je u Srbiji veoma poznata i priznata jedna takva šovinistička stranka, čijeg nekadašnjeg predsednika na haškom sudu optužuju za počinjavanje ratnih zločina. Ova ispoljavanja ne nagoveštavaju na to, da je ovo jedna država koja prati evropske norme.

Znajući sve to, mi se smemo samo nadati, da će zavedeno srpsko društvo što pre stići do toga, da će za odgovorne vođe izabrati političare „evropske duhovnosti” , onakve koji brojčane manjine ne smatraju neprijateljima, nego jednakim i jednakopravnim građanima ove države.

Rudolf Kiš (Kiss Rudolf)
Civilni Pokret

 
< Előző   Következő >

Számláló

Látogatók: 5524423

Online